Krenem na posao ujutru i pobegne mi bus. Nakon 20 minuta stiže sledeći. U njemu slučajno laktom lupim dete po glavi, pomilujem ga i izvinim se. Nekoj ženi zalepim šamarčinu, jer sam naglo pomerila ruku sa šipke u nameri da izađem. I njoj se izvinim. Tri koraka od autobusa, nagazim kučetu na šapu. Pomilujem ga i kupim mu da jede nešto,

u znak izvinjenja. Nakon dvadeset metara, slučajno zgazim bubu. Još deset metara nakon toga, slučajno zgazim puža i isplačem se. Brišući suze, dolazim na posao na koji kasnim 40 minuta, i dobijem otkaz. A kakav dan!

(Visited 2,829 times, 1 visits today)