Srednja skola. Sedim u prepunom busu i neka devojka mi drsko naredi, da treba da ustanem dedi koji stoji. Ja dedu nisam ni videla. Niti sam mu bila najblize,em su svi koji sede bili djaci,mogla je da se obrati bilo kome. Ali najlakse je biti bezobrazan prema cutljivoj i sramezljivoj devojci. Ja naravno ustanem,deda sedne. Nemam mesta da se pomerim, pa ostanem da stojim pored. Deda doslovno nije prestao da mi prica narednih pola sata koliko je trajao put. Ali da je on meni pricao o

necemu normalnom! Pricao mi je o vezama i kakav je bio ljubavnik,prikladnim godinama za radjanje,i kako mi devojke decu nazovemo imenom momka sa kojima smo izgubile nevinost. U sebi sam vristala i doslo mi je da zadavim onu pametnjakovicku koja je ucinila svoje dobro delo za taj dan i meni priredila najmucnije putovanje ikad. Nadala sam se da postoji karma pa ce i njoj neko pokvariti dan eto tek tako.

(Visited 89 times, 1 visits today)